DILATACIJA I TORZIJA ŽELUCA
Dilatacija i torzija (proširenje i okretanje) želuca je oboljenje koje se javlja samo kod pasa, i to kod velikih rasa pasa sa dubokim grudnim košom kao što su nemačke doge, nemački ovčari, bokseri, dobermani, veliki šnauceri... Postoje opisani slučajevi dilatacije i torzije želuca kod malih rasa pasa kao što su pekinezeri, ali u daleko manjem procentu nego kod velikih rasa pasa.
Oboljenje se obično javlja kod pasa starosti između dve i deset godina.
Pravi uzrok ovoga oboljenja nije poznat, mada postoje terorije o genetskoj predispoziciji pasa na ovo oboljenje, sumnja se i na probleme u anatomskoj građi i položaju organa u ovoj regiji, kao i na probleme u pokretljivosti želuca obolelih pasa. Fizička aktivnost i način ishrane psa mogu biti predisponirajući faktori za pojavu ove bolesti ali oni nisu njen uzrok.
Dilataciju želuca treba razlikovati od prepunjenosti želuca koja se javlja kada se pas prejede. Štenci su skloni prejedanju tako da se kod njih prepunjenost želuca javlja jako često, ali ne dolazi do razvoja simptoma dilatacije želuca. Dilatiran želudac kod obolelog psa je nadut jer je ispunjen velikom količinom vazduha i on može da ostane u svome položaju kada oboljenje nazivamo dilatacija želuca, ili može da se okrene oko svoje longitudinalne ose kada oboljenje nazivamo torzija ili volvulus želuca. Kada se torzija želuca pojavi, životinja vrlo brzo ulazi u stanje šoka, jer želudac, zbog svog promenjenog položaja, vrši pritisak na vitalne krvne sudove.
Klinička slika
Prvi simpomi koje vlasnik primeti kod psa obolelog od dilatacije želuca su da pas naglo postaje neraspoložen, teško diše, uznemiren je, uplašeno i tužno gleda, slab je i bezvoljan. Ubrzo mu se javlja nagon za povraćanjem i pas zauzima pozu koa da će da povraća, primetne su i kontakcije trbušne muskulature ali pas ne uspeva ništa da ispovrati. Simptomi se vrlo brzo dalje razvijaju i postaju sve dramatičniji. Pas jedva da može da stoji na nogama, stomak mu je primetno nadut i sve se više i više povećava, gotovo primetno pred očima vlasnika, sluzokože psa su upadljivo blede. Ako vlasnik ne reaguje brzo i ne odvede psa veterinuru, pasa može da ugine vrlo brzo od pojave prvih primetnih simptoma.
Dijagnoza
Uz pažljiv pregled dovedenog psa kao i na osnovu svega onoga što ispriča vlasnik, veterinar će vrlo brzo postaviti sumnju da je pas oboleo od dilatacije ili torzije želuca. Važno je da vlasnik veterinaru opiše sve promene i simptome koje je kod psa primetio kao i da kaže čime je pas hranjen, kada je imao poslednji obrok, da li je imao trening ili da li je bio u šetnji i kako se u šetnji ponašao.
Veterinar će da izvrši sve opšte preglede psa, naročitu će pažnju da posveti regiji želuca kao i izgledu vidljivih sluzokoža.
Dovoljno je da veterinar samo postavi sumnju da je u pitanju dilatacija ili torzija želuca, pa da bez daljih analiza odmah pristupi terapiji, jer se oboljenje jako brzo razvija i svaki trenutak je dragocen. Ako simptomi kod obolelog psa nisu najjasniji i ako opšte stanje psa nije alarmantno, veterinar obično odlučuje da izvrši rentgenološki pregled psa.
Terapija
Prvi korak u terapiji životinje obolele od dilatacije ili torzije želuca je terapija protiv šoka.Pas se odmah priključuje na infuziju i veterinar odlučuje koju će medikamente u antišok terapiji da primeni. Sledeći korak u terapiji je smanjivanje pritiska u želucu obolelog psa. Ako je moguće, veterinar će da intubira psa i na taj način će da oslobodi gasove iz želuca u spoljašnju sredinu. Zatim će da, kroz isti tubus, pristupi ispiranju želuca psa i da iz želuca odstrani sav sadržaj. Ako veterinar ne može da intubira psa, izvršiće troakiranje želuca i na taj način će da oslobodi gasove iz želuca.
Kada se stanje psa donekle stabilizuje i kada se pritisak u želucu smanji, preporučljivo je da se izvrši rentgenološki pregled psa da bi se utvrdilo da li je u pitanju samo dilatacija, ili je došlo do torzije i volvulusa. Kada je u pitanju samo dilatacija želuca, operativni zahvat je dobro uraditi ali ne mora da se radi odmah već može da se sačeka da se stanje psa stabilizuje. Međutim, kada su u pitanju torzija i volvulus, hiruški zahvat mora da se izvede što pre. Osnovnni princip operativnog zahvata je da se želudac vrati u njegov fiziološki položaj i da se fiksira, tako da bi se sprečili recidivi.
Međutim, i kada vlasnik psa primeti prve simptome na vreme i operacija se izvede na vreme, smrtnost od ovoga oboljenja je jako velika i kreće se između 30-50 %. Kod preživelih pasa česta je pojava srčanih smetnji, naročito aritmija kroz pola do tri godine od operacije. Ako u pitanju nisu teške aritmije, terapija za psa nije potrebna, ali ako veterinar proceni da su aritmije ozbiljne, primeniće odgovarajuću terapiju.
Profilaksa
Svi budući vlasnici pasa velikih rasa sa dubokim grudnim košem trebalo bi da se raspitaju o poreklu svog novog ljubimca kao i o zdravstvenom stanju roditelja i predaka. Vlasnici pasa rasa predisponiranih na ovo oboljenje nikako ne bi smeli svoje ljubimce da hrane hranom koja nadima . Takođe nikako ne bi smeli u šetnju ili trening da izvode psa koji je skoro jeo, a pogotovo da sa njim ne izvode vežbe preskakanja prepona ili skakanja.
dipl.vet.spec.Nikoleta Kostić
Dr sci.vet.med. Slobodan Novak
Kako to izgleda na primjeru
"> OVDJE
">
Veterinarska klinika Novak
Dilatacija i torzija (proširenje i okretanje) želuca je oboljenje koje se javlja samo kod pasa, i to kod velikih rasa pasa sa dubokim grudnim košom kao što su nemačke doge, nemački ovčari, bokseri, dobermani, veliki šnauceri... Postoje opisani slučajevi dilatacije i torzije želuca kod malih rasa pasa kao što su pekinezeri, ali u daleko manjem procentu nego kod velikih rasa pasa.
Oboljenje se obično javlja kod pasa starosti između dve i deset godina.
Pravi uzrok ovoga oboljenja nije poznat, mada postoje terorije o genetskoj predispoziciji pasa na ovo oboljenje, sumnja se i na probleme u anatomskoj građi i položaju organa u ovoj regiji, kao i na probleme u pokretljivosti želuca obolelih pasa. Fizička aktivnost i način ishrane psa mogu biti predisponirajući faktori za pojavu ove bolesti ali oni nisu njen uzrok.
Dilataciju želuca treba razlikovati od prepunjenosti želuca koja se javlja kada se pas prejede. Štenci su skloni prejedanju tako da se kod njih prepunjenost želuca javlja jako često, ali ne dolazi do razvoja simptoma dilatacije želuca. Dilatiran želudac kod obolelog psa je nadut jer je ispunjen velikom količinom vazduha i on može da ostane u svome položaju kada oboljenje nazivamo dilatacija želuca, ili može da se okrene oko svoje longitudinalne ose kada oboljenje nazivamo torzija ili volvulus želuca. Kada se torzija želuca pojavi, životinja vrlo brzo ulazi u stanje šoka, jer želudac, zbog svog promenjenog položaja, vrši pritisak na vitalne krvne sudove.
Klinička slika
Prvi simpomi koje vlasnik primeti kod psa obolelog od dilatacije želuca su da pas naglo postaje neraspoložen, teško diše, uznemiren je, uplašeno i tužno gleda, slab je i bezvoljan. Ubrzo mu se javlja nagon za povraćanjem i pas zauzima pozu koa da će da povraća, primetne su i kontakcije trbušne muskulature ali pas ne uspeva ništa da ispovrati. Simptomi se vrlo brzo dalje razvijaju i postaju sve dramatičniji. Pas jedva da može da stoji na nogama, stomak mu je primetno nadut i sve se više i više povećava, gotovo primetno pred očima vlasnika, sluzokože psa su upadljivo blede. Ako vlasnik ne reaguje brzo i ne odvede psa veterinuru, pasa može da ugine vrlo brzo od pojave prvih primetnih simptoma.
Dijagnoza
Uz pažljiv pregled dovedenog psa kao i na osnovu svega onoga što ispriča vlasnik, veterinar će vrlo brzo postaviti sumnju da je pas oboleo od dilatacije ili torzije želuca. Važno je da vlasnik veterinaru opiše sve promene i simptome koje je kod psa primetio kao i da kaže čime je pas hranjen, kada je imao poslednji obrok, da li je imao trening ili da li je bio u šetnji i kako se u šetnji ponašao.
Veterinar će da izvrši sve opšte preglede psa, naročitu će pažnju da posveti regiji želuca kao i izgledu vidljivih sluzokoža.
Dovoljno je da veterinar samo postavi sumnju da je u pitanju dilatacija ili torzija želuca, pa da bez daljih analiza odmah pristupi terapiji, jer se oboljenje jako brzo razvija i svaki trenutak je dragocen. Ako simptomi kod obolelog psa nisu najjasniji i ako opšte stanje psa nije alarmantno, veterinar obično odlučuje da izvrši rentgenološki pregled psa.
Terapija
Prvi korak u terapiji životinje obolele od dilatacije ili torzije želuca je terapija protiv šoka.Pas se odmah priključuje na infuziju i veterinar odlučuje koju će medikamente u antišok terapiji da primeni. Sledeći korak u terapiji je smanjivanje pritiska u želucu obolelog psa. Ako je moguće, veterinar će da intubira psa i na taj način će da oslobodi gasove iz želuca u spoljašnju sredinu. Zatim će da, kroz isti tubus, pristupi ispiranju želuca psa i da iz želuca odstrani sav sadržaj. Ako veterinar ne može da intubira psa, izvršiće troakiranje želuca i na taj način će da oslobodi gasove iz želuca.
Kada se stanje psa donekle stabilizuje i kada se pritisak u želucu smanji, preporučljivo je da se izvrši rentgenološki pregled psa da bi se utvrdilo da li je u pitanju samo dilatacija, ili je došlo do torzije i volvulusa. Kada je u pitanju samo dilatacija želuca, operativni zahvat je dobro uraditi ali ne mora da se radi odmah već može da se sačeka da se stanje psa stabilizuje. Međutim, kada su u pitanju torzija i volvulus, hiruški zahvat mora da se izvede što pre. Osnovnni princip operativnog zahvata je da se želudac vrati u njegov fiziološki položaj i da se fiksira, tako da bi se sprečili recidivi.
Međutim, i kada vlasnik psa primeti prve simptome na vreme i operacija se izvede na vreme, smrtnost od ovoga oboljenja je jako velika i kreće se između 30-50 %. Kod preživelih pasa česta je pojava srčanih smetnji, naročito aritmija kroz pola do tri godine od operacije. Ako u pitanju nisu teške aritmije, terapija za psa nije potrebna, ali ako veterinar proceni da su aritmije ozbiljne, primeniće odgovarajuću terapiju.
Profilaksa
Svi budući vlasnici pasa velikih rasa sa dubokim grudnim košem trebalo bi da se raspitaju o poreklu svog novog ljubimca kao i o zdravstvenom stanju roditelja i predaka. Vlasnici pasa rasa predisponiranih na ovo oboljenje nikako ne bi smeli svoje ljubimce da hrane hranom koja nadima . Takođe nikako ne bi smeli u šetnju ili trening da izvode psa koji je skoro jeo, a pogotovo da sa njim ne izvode vežbe preskakanja prepona ili skakanja.
dipl.vet.spec.Nikoleta Kostić
Dr sci.vet.med. Slobodan Novak
Kako to izgleda na primjeru
"> OVDJE
">
Veterinarska klinika Novak
